Jump to content
Depresija forum
Sign in to follow this  
zif

Kako pomoći bliskim osobama sa zavisnošću?

Recommended Posts

Imam dva dobra prijatelja (još iz djetinstva) koji su duboko zaglibili u svijet droge. Po?eli su sa drogama još ko klinci. Sada se kao lije?e heptanonima, ali uzmu sve što im do?e pod ruku. Ja bolujem od psihoze, ali mogu re?i da su oni u puno gorem stanju od mene. Samo tonu i tonu i tako ve? par godina. Više mi uop?e ne izgledaju niti se ponašaju kao ljudi koje sam poznavao. Presto sam im davat prodike da se 'prestanu ubijat' jer to jednostavno ne pomaže. Stvarno mi ih je žao. Problem je šta oni ne vide ili si ne žele priznati da imaju problem, misle da su normalni. Kako da se postavim prema njima, dal im uop?e mogu nekako pomo? ?

Share this post


Link to post

Mislim da ne možeš dok sami ne odluče da žele da im bude bolje. Onda možeš biti uz njih i olakšavati im neke male svakodnevne stvari, ali dok se sami ne odluče izliječiti-ne možeš ništa.

Share this post


Link to post

Upravo ovo sto je Dotty rekla.

To mora biti njihova odluka. Ti budi tu kao podrska i glas savesti, jer sve sto im pricas ce im puno znaciti ako budu prelomili jednom i ako se odvrate od tog nacina zivota.

Share this post


Link to post

Pa, vidio sam da ima ljudi na Forumu koji imaju takvih problema. Priznali su to i pokušavaju dalje, pokušavaju se skinut. Ali ova dva mulca misle da praktički nemaju nikakav problem. Ne znam kako im to utuviti u glavu.

Share this post


Link to post
Guest bebica

Rekli su ti. Dok sami sebi ne priznaju problem, ništa ti tu ne možeš.

Share this post


Link to post

Veoma tesko. Moj brat je narkoman a i par dobrih drugova iz srednje skole...Tu reci ne vrede mnogo.

Ali ako su ti zaista dobri prijatelji, treba im pruziti podrsku, razgovarati...Bar ih utesiti...

Lecenja su vrlo teska i mislim da je procenat izlecenih mizerno mali. Tek kada sam krenuo na odvikavanje od visegodisnje upotrebe lekova, shvatio sam koliko je zavisnost gadna stvar, tako da sada bolje razumem te ljude. Velika je istina da se bez snazne zelje, dobre terapije i podrske porodice, prijatelja ili partnera, ne moze mnogo uciniti.

Share this post


Link to post

Eto, bila sam te srece da sam uspjela biti uz osobu, jednu od boljih prijateljica (prije 10-ak godina) koja se sredila, ima obitelj, radi i dobro je. No, ima jedna narodna: "Jednom djaner-uvijek djaner." E sad, ne vjerujem bas u potpunosti u to ali vecina ih je takva, nazalost. Ta frendica je u onome stanju bila sposobna i majku prodat, jednu drugu frendicu je pokrala (uzela joj je svu zlatninu). Oni zive za taj osjecaj i to je jedino prema cemu teze. Glavnu i najtezu ulogu u toj prici imaju roditelji, jer kakvi god da jesu-moraju preuzeti inicijativu i u neku ruku kontrolu. A kao krajnja solucija je komuna. Moja frendica je ostala u mjestu gdje je i komuna i nije se vracala u rodnu grudu, jer je rekla: "Jednom djaner-uvijek djaner", a ja nadodala: "Ako se vratis na mjesto gdje je sve pocelo."

Bilo je tu svega, no moj savjet ti je da prvo mislis na sebe, i da se zastitis od negativnih emocija koji oni nekako uvijek uspijevaju odasiljati, a njima pokusaj reflektirati njihova ponašanja, posljedice koje uzrokuju, ali ne osudjavalacki (jer bjeze od toga) vec probaj uprkos svemu biti uz njih...U svakome slucaju, sretno :heart:

 

Share this post


Link to post

Vrlo je tesko pomoci im...

Kao sto su ti vec svi napisali, nema im pomoci dok sami ne budu sebi hteli da pomognu.

Nazalost, znam da je cena droge na Balkanu strasno niska i da se masovno deca navlace na heroin i ne znam za drugo, ali to je jedna od najtezih droga za odvikavanje jer pogadja nase prirodne centre za regulaciju bola i osecaja zadovljstva, smirenja itd (opioidni sistem)...Postoji neka metoda trajnog (?) blokiranja opioidnih receptora nekakvim neuropeptidom X. To mi je pre 10-ak godina zvucalo bas logicno. Radili su navodno to u Moskvi ali nisam videla zvalicnu literaturu od tada, pogledacu...

To bi bilo zaista resenje za odvikavanje. Ali samo za one koji pristanu.

Zivot je cudo. Moze se naci zadovoljstvo na mnogo nacina, ne mora uvek psihoaktivnim supstancama...

Ima takodje i nekakav manastir, Kovilj ili tako nesto, nadomak Beograda, gde su se skidali Cane iz Brejkersa i jos neki iz El.Org...Kazu da uspesno deluje ta "manastirska" metoda ali ne znam, to bi bas morao da covek bude okrenut crkvi, pa je malo delikatno...

Ima nacina. Najgore je u Teodora Drajzera. Da sam ja zavisna od neke teze droge, ja bih radije isla kod nekog psihijatra van te ustanove...Price koje znam o njima od nekada (pre 10-ak godina) su uzasne. Npr. Laza Lazarevic je napredovao znacajno u poslednjih 5 godina. Imaju mladi kadar, rade punom parom...Ima puno mogucnosti.

Ne znam gde zivis i gde su ti prijatelji, ali ako ti treba neki podatak o Beogradu javi mi, jos uvek imam neke kontakte tamo (ja sam neurobiolog po struci, pa znam i gomilu lekara).

Samo glavu gore...I nemoj da ih grdis onako kao i svi drugi. Mislis da oni ne znaju koliko su vezani za iglu ili smrkanje ili sta li vec? Najgore je da im pridjes sa tom pricom: "Ajde, prestani da se drogiras!" Cini mi se da sa narkomanima, ljudima zavisnim od teskih droga, mora da se postupa posebno nezno i pazljivo. Pa nisu oni iz besa uzeli te droge, imaju neke svoje razloge, sigurno...

I onda treba prici njima kao maloj deci, maltene kroz igru...Delikatno, polako, neuvredljivo...

Izvini ako ti solim pamet ali tuzno mi je...Volela bih da ti mogu pomoci da ti njima pomognes!

Share this post


Link to post

Hvala na savjetu. Ja postupam sa njima točno kako si ti gore napisala (davno sam im prestao govoriti da se "prestanu ubijati" itd).

Share this post


Link to post

Narkoman, da bi uspeo da se leci, mora prvo da izadje iz sveta lazi koji je sam kreirao. To znaci potpuno suocavanje sa svojim problemom i priznanje: "Ja jesam narkoman." Onda mora da prizna sve sto je radio u svetu droge, od dugova (ako je napravio), koliko, sa cim i kako se drogirao, sa kime se drogirao (ako je sa nekim), kao i da li je cinio neka krivicna dela da bi dosao do droge (ovo mora makar sebi da prizna i svojoj najblizoj okolini).

Kada narkoman izadje iz sveta lazi, onda moze da pocne lecenje. Postoji vise opcija, a ja sam trenutno u Drajzu. Prva dva puta pre 3 godine su me iskulirali. Ovaj put su svi doktori jos iz hitne sluzbe smatrali da konacno treba da mi se otvori karton i da se pocne ozbiljnije lecenje, posto sam recidivista. E sad, posto ja radim, nisu mogli da me stave u dnevnu bolnicu niti u stacionar, jer sam odbio (posao mi je bitniji od svega). Pa sam dobio terapiju simptomatsku (Bensedin i Sanval) da pijem kod kuce i da apstinencijalnu krizu prodjem na taj nacin.

Prosao sam je i onda sam bio na testu urina na opijate. Posto je bio negativan, poceo sam sa blokatorima i sada sam na njima evo skoro mesec dana. I lepo mi je jer kad izadjem, vise me ne zuljaju pare cak i kad ih imam u dzepu, i znam da ne mogu da zavrsim dop.

Mada, drogirao sam se ja i sa drugim drogama ali vise necu.

Posto narkomani vole da lazu (ili da prikrivaju neke stvari), ja joj jos uvek nisam rekao sve, ali se pripremam da joj naredni put srucim ama bas sve od A do S. Kao i da joj zatrazim pomoc nekog privatnog psihoterapeuta, jer mislim da je moj problem dublje prirode. Dr Nikic iz Drajza je smatrala da se ja drogiram posto imam opstu psihicku bolest u vidu depresije, pojacane osetljivosti kao i psihoze, i da se ja drogiram zato da bih ublazio ove simptome, tj.da mi droga dodje kao ispusni ventil (ali jako lose odabran, mogao sam odabrati recimo sport). Sta bi psihoterapeut otkrio u meni, to jos uvek ne znam.

Rekla mi je sadasnja doktorka Sarajlija Marija da mi je psiha jako poremecena (zbog poremecene biohemije mozga) i da ce trebati jako, jako puno vremena da se to uz lekove nekako dovede u red. Sarajlija je inace strava doktorka. :) Obozavam je. :) Cak su mi i u apoteci u gradu gde kupujem blokatore rekli da je ona fina doktorka i jako dobra (cak i oni znaju za nju).

Najgori simptom narkomanije jeste anhedonia (postoji i na Wikipediji objasnjenje sta je to). To je otprilike stanje kada narkomana vise nista ne interesuje u zivotu, stvari koje su mu davale osecaj srece - vise to ne mogu. I ovo stanje moze jako dugo da potraje.

Share this post


Link to post

Danas sam na psihijatriji srela prijatelja, kolegu s posla...Iza rešetaka,u pidžami...Sedi...Puši i gleda kroz one rešetke u mene.

Kada je skontao da sam to ja, ustao je i došao do prozora u želji da popričamo. Nije mi rekao zašto je tu, u tom zatvorenom delu odeljenja...Ja sam znala...Predozirao se i opet je upropastio sve. Koristi heroin...Strašno. Ima slatkog sinčića, divno vaspitanog. Nikada niko ne bi rekao da se on "radi" sa tim glupostima. Zamolio me je da ne govorim u firmi o njemu...Naravno da neću. Žao mi ga je...Jako. Ne znam kako mu pomoći kada on to sam ne želi :(

Share this post


Link to post

Biti narkoman ili imati jednu od dijagnoza F60.3 (1,2,0) - isto je.Totalna derealizacija, te i depersonalizacija je prisutna. Opsesija na visokom nivou, samo sto je to ovde droga. U oba slucaja razlozi su isti: Predispozicija slabe licnosti, tj.neprilagodjenost i trazenje zadovoljstva kroz imaginaciju koju droga daje.

Kako pomoci? Nikako! Kao sto ni nama niko ne moze pomoci ako mi za to nemamo volje i snage. Zelja uvek postoji, ali ne i volja. Onda kada se povuce radiklan rez i krene na lecenje, tada svi dajemo podrsku i to je to! :)

Share this post


Link to post

Imam jedan problem. U stvari-ne ja, vec meni bliska osoba. Ta osoba je lecena od narkomanije u vise navrata. U aprilu ove godine mu je ugradjen implant na 3 meseca, pa onda u julu opet i sad bi trebalo da ugradi jos jedan implant, ali ne zeli. Kao, ne treba mu...Nije novac problem, problem je nedostatak zelje da ga ugradi. Inace, "bio" je intravenozni narkoman. I sta sad, taj implant je istekao, a ja sam u poslednjih nedelju dana pocela da sumnjam da se opet tu nesto desava. Tj.da je napravio recidiv. Ali nisam sigurna i ne zelim nista da mu spominjem, jer mozda gresim. A i da spomenem nesto, znam odgovor unapred. Naravno, kategoricki ce da tvrdi da on to nije uradio. Ima li neko neki savet? Ideju? Iskustvo? Bilo sta? :(

Share this post


Link to post

Ja cu ti reci posto se lecim od narkomanije sta meni doktorka kaze, jer sam kroz slicno prosao. Ako primetis u njegovom ponasanju (ili primecujes neki bunt, neku dozu cak i verbalne agresije), znaj da je vrlo verovatno da - ili namerava da se opet uradi, ili se vec uradio. Ne mora to uvek da znaci, ali meni doktorka kaze da je to gotovo siguran znak da ce nesto lose da se desi, a ipak ona radi sa narkicima pa zna.

A sto se tice blokatora...Jeste to sigurno, ali ima i svoje mane. Za neke ljude je to stvarno jedino dobro sredstvo lecenja barem na neko vreme, dok ne smognu snage da kazu sami NE i bez blokade.

Share this post


Link to post

Pa da, to sam i mislila. Krenulo je tako sa agresijom...Verbalnom, za svaku sitnicu, ma kakva glupost bila. I ja to znam. Dozivela sam isti scenario vec nebrojeno puta. Ne mora da znaci, ali da se ne lazemo...

Share this post


Link to post

Kod mene se verbalna agresija kod doktorke desila pred Novu Godinu kada sam upao u recidiv u roku od 10-tak dana. A onda sam od pocetka marta cist do danas. I bio sam u nekoj najzescoj verbalnoj agresiji ikada, kad doktorka nije verovala da sam to ja jer me zna potpuno drugacijeg. I onda mi je sad poslednji put rekla ovo sto sam ti rekao u proslom postu - da verbalna agresija uglavnom znaci ponovni recidiv, sto kod mene apsolutno nije bio slucaj (u avgustu).

Iskreno, ja nisam na blokatorima ali ne bih to svakom preporucio. Ima razloga zasto nisam (a nisam imao implante, nego sam ih gutao preko tableta). I ne pijem ih jedno par meseci, ali stvarno cu se tesko vratiti drogama, iako i ja upadam nekad u neke krizne situacije...Ali ja to resavam na druge nacine - yoga, Reiki i sl.

I kakav heroin, treba on da ode na Reiki, da vidi sta je gudra. I to prirodna... :) Prvi put kad sam bio na Reikiju, ja nisam mogao da verujem da postoji nesto bolje nego heroin, ali stvarno postoji i to bez zajebavanja. :)

Share this post


Link to post

Posto sam i sama bivsi narkoman, mogu reci da se razumem u te stvari. Koliko sam ukapirala, tvoja draga osoba je bio na putu izljecenja i kada je trebalo da napravi sledeci korak (implant), zastao je i vise nije bio tako siguran. Moras otvoreno popricati sa njim i objasniti mu da ti je stalo do njega i da, ako je i njemu stalo do tebe, za tvoju ljubav odete uraditi test mokrace. Jer to je jedini nacin da budes sigurna da nije napravio recidiv i umiris sebe samu. Kao bivsi narkomani, mi smo jako dobri uvjeriti drage nam osobe jer ne zelimo vise da ih povredjujemo. Ako pristane mirno uraditi test mokrace i podici rezultate zajedno sa tobom, mozes 90% biti sigurna da su tvoje sumnje neopravdane. Ako se protivi i pravi jako uvredjen tvojim nepoverenjem, mozes da pocnes da se zaista brines. U tom slucaju, nemoj ga ucenjivati nego ga moli da testom otkloni tvoje strepnje i strahove ili da vec jednom prizna taj recidiv. Nadam se da cete uspeti zajedno pronaci motiv koji nedostaje tvom prijatelju da nastavi sa lecenjem...Zelim vam uspeh...Pozz, Vivaldi.

P.S Zaista je srecan sto ima tebe, jos samo da to otkrije u potpunosti...

Share this post


Link to post

Eh,da. Razgovarala sam, tj.pokusala otvoreno da razgovaram ali nije hteo da saradjuje. Cak nije zeleo ni da komentarise. Predlozila sam test, odbio je, naravno. I tako sam sigurna da je napravio recidiv. :(

Share this post


Link to post

Da, eto, nazalost, recidiv je izvestan. Ne mogu vise da se borim sa njim. Sad sve iz pocetka...Pocinje krug lazi, danas cu-sutra cu...Za 10 dana cu...Odustajem. Ostavljam ga, pa neka se presabere sam. Imam ja i o drugim stvarima da mislim. Ne mogu da rasipam energiju na njega...U p.materinu sve, poludela sam.

Share this post


Link to post

Onaj ko baš ne može jako dugo da se skine, treba da pokuša da se resocijalizuje na džiu-džicu (ali samo to), alkohol i terapiju od lekara (prvenstveno mislim na AD-ove).

Inače, nije strašno onaj ko se gudra kampanjski, ali onaj ko se navuče-neka mu je Bog u pomoći...

Share this post


Link to post

Jedva i pisem,toliko sam se trudila da pomognem decku da se izvuce i prebrodi bipolarni poremecaj...Svakodnevno izazivanje od roditelja, razne krize, depresivna stanja i ostalo...Da bi mi on na kraju rekao da hoce da se drogira. Stavise, nasao je drugare koji puse vutru i sada je sa njima zajedno konzumira, a kaze da ce da predje i na nesto teze, da mu zivot nema smisla i ostalo...Cetiri godine sam sa njim i stvarno vise nemam snage da objasnjavam, nisam celu vezu provela objasnjavajuci ali jesam dobar zadnji period. Kakvu ja buducnost da imam sa nekim ko od tolikih resenja vidi sebe samo kao narkomana?

Osecam se glupo sto uopste sve ovo pisem po forumu, ali ne znam kome da se obratim. Prica je preduga i preteska, pa nemam zivaca da je ponavljam...Ali ne znam sta dalje. Jednostavno sam zakucana.

Share this post


Link to post

Ispricacu ti pricu moje keve. Nije nesto poucna, al' ono...Dosta je slicna.

Zaljubila se keva u mog caleta. Smuvali se i bili zajedno cetiri godine. Te cetvrte godine mama je zatrudnela.

Sve cetiri godine trpela je mog tatu - njegov alkoholizam, batine.

Devojka od 20 godina trpela je batine. Nije htela da ode.

Govorila je sestri i mami: "Ja njemu trebam!"

Nije gledala na sebe, i pazi sta je sad dobila - dva depresivca (mene i brata) i sebe izmucenu. Tata se kroz godine, naravno, nije promenio.

 

Misli na sebe! Dovoljno si uradila, zar ne?!

Ponudila si mu pomoc, bila si mu podrska.

Nemoj da tones. Nemoj!

Share this post


Link to post

Pokusala si sve sto je bilo u tvojoj moci, borila si se. Bila si mu sve sto mu je trebalo. U toj prici si izgubila sebe...Kad si se poslednji put nasmejala? Kad si poslednji put osetila srecu? Kad te je poslednji put nasmejao? Kad si se poslednji put osetila kao njegova devojka, a ne spasitelj i neko ko mora da mu pomogne?

Znam da sam malo okrutna, ali to koliko se trudis dovoljno govori o tebi kao o osobi. Dovoljno govori o tome koliko si spremna i koliko vredis. Tebe ceka buducnost i tebe cekaju neke lepe stvari. Ti nekome treba da budes ceo svet. Ti nekome treba da budes mama.

Da li zaista zelis da ti zivot prodje ovako?

Znam da je tesko odustati, ali nekad je to jedino resenje. Ponudila si sve, ponudila si sebe. Uradila si sve sto je u tvojoj moci.

Ima jedna knjiga, nisam je procitala ali naslov je: "Ko ce suze da ti brise kad tebe ne bude vise?"

Slazem se sa Charnom, nemoj da tones. Nemoj da propadas. Nekad covek mora da donese teske odluke.

Share this post


Link to post

Stvarno sam se pokidala vise sa svim tim desavanjima u zadnje vreme, toliko sam se pokidala da sam 24 h zakucana do bola, ne mogu da se sastavim mesecima vec, jos mi samo treba narkomanija. Nisam spremna za to, ne mogu da ga izvlacim i iz toga.

Smejem se ja pored njega, zanimljiv je ovako ali mu je raspolozenje promenjivo strasno, tesko je funkcionisati sa tako nekim...Smejes se i odjednom-bum, totalno neko drugo raspolozenje.

Tesko mi je da sebi priznam da sam bacila 4 godine ako se sve sada zavrsi zbog ovog sto mi je rekao. Jbt, imam 21 godinu i 4 godine se borim i borim i na kraju sve to propadne...Jako mi je to strasno...Milijardu misli mi je u glavi...Plus jos moji problemi.

Otkada je on poceo da pije tablete, nas dvoje smo sve izgubili: I razgovor, i sexualne odnose, i taj svakodnevni smeh...On se totalno promenio.

Ja sam mu to sve rekla i predlozila mu da se zajedno izborimo da sve to popravimo i rekao je da se ne slaze, i sada na kraju on zeli da se drogira.

Sa drogiranjem ce sigurno uslediti nova hospitalizacija, novi problemi...Bice agresivniji, sve ce da se zakuvava, a ja nemam vremena da sedim 10 dana na psihijatriji po 5 sati pored njegovog kreveta. Necu to da radim vise, jbt. Moji vrsnjaci se provode a ja sedim u ludari i kidam si zivce gledajuci prazne ljude kako setaju hodnicima, ne mogu da ih izbacim iz glave vise, sve komplet sa odeljenja.

Samo se opterecujem i slaze mi se sve u meni dok ne puknem kao bomba.

MIslila sam veceras da ga zovem napolje i da mu otvoreno kazem sve i da mu kazem da bira - ili ja ili droga, i neka izabere sta zeli u zivotu.

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Restore formatting

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

×
×
  • Create New...